Биографије чланова

ПРЕДЛОГ ЧЛАНОВА ЗА ИО

Др Горан Комар (Сарајево, 1962), љекар. Изналажењем и изучавањем ћириличних докумената бави се скоро двадесет година. Збирке старијих ћириличних докумената из фондова Државног Архива Црне Горе, Државног Архива Дубровник, Архива Српске Православне Цркве и приватних колекција објављује од 1998. године. До сада је обрадио више хиљада ћириличних докумената и већи број ћириличних архивских књига. Последњих година изучава ћириличне натписе на гробним споменицима источне Херцеговине.. Упорни је теренски истраживач у областима источне Херцеговине и Боке гдје је успио у изналажењу непознатих ћириличних натписа средњег вијека. За истраживачки рад на пољу завичајне историографије добио је Октобарску награду Херцег-Новог.

Душан Крцуновић рођен је  3. марта 1969. године у Никшићу. Студије философије на Одсјеку за философију и социологију на Филозофском факултету у Никшићу завршио je 1996. По завршеним студијама радио је као новинар у локалном медију „РТВ Никшић“. Почетком 1998, након одрађеног приправничког стажа, одлази из новинарства и уписује постдипломске студије на Одјељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду. Од октобра 1998. године ангажован је као сарадник на Одсјеку за философију Филозофског факултета у Никшићу.  Од новембра 2001. до априла 2002. у оквиру стипендијског програма „Еразмо“ боравио је у Патри (Грчка) у циљу учења новогрчког језика и припреме магистарског рада. Магистарску тезу одбранио је у октобру 2004. године,  а докторску дисертацију у децембру 2009. године. На Студијском програму за философију Филозофског факултета у Никшићу тренутно је ангажован као асистент за три дисциплине. Ожењен је, отац троје дјеце.

Милутин Мићовић (Приградина, Бањани, 1953), пјесник, есејист, ро-манописац. Објавио књиге поезије: Жива вода, Врата (двокњижје – Кућа и Хљеб за путнике), Трагови будућности (Следи будушчего, на српском и руском), Твер 2010, роман Разорени град, књиге есеја: Тако су говорили Црногорци, Писма из Уранополиса, Српски лавиринт и црногорски минотаур, Његош и савремена Цр-на Гора. Пиредио зборнике: Духовно и политичко биће Црне Горе, Његош наш савременик. Уредник зборника: Дани Његошеви 2008-9, 2011-12, 2913-14 Превођен је на стране језике. Заступљен у више антологија савремене српске поезије. Колумниста у листу „Дан”. Добио награде: „Марко Миљанов”, награду библиотеке „Његош” из Пећи, орден В. В. Болотова (Русија), признања Савеза писаца Русије. Предсједник је Књижевног друштва „Његош”.

Веселин Матовић (Приградина, Бањани, 1954), професор српског је-зика. Завршио Филолошки факултет – група за српскохрватски језик и југословенске књижевности, у Београду, 1977. Двадесет седам година радио је као средњошколски професор у Ник-шићу, да би, почетком 2004, заједно са супругом Радмилом и 26 колега, одбио да изводи наставу у знак протеста због преименовања српског језика у црногорским школама.

Објавио књиге прозе Кукавичје јаје и Слијепи путници, књигу есејистичких текстова Ковачи лажног језика (2008) и расправе: Ноћ дугих маказа – потискивање српског идентитета у црногорским уџбеницима и програмима за језик и књижевност (2012) и Ћирилица и латиногорица (2014, друго допуњено издање 2015). Од 2005. главни је и одговорни уредник часописа Слово. На Српској РТВ водитељ је и уредник емисије Српско становиште.

Илија Лакушић рођен је 1947. године у Лијевој Ријеци. Завршио је Економски факултет у Подгорици. Радио је као дописник југословенског листа Борба за Црну Гору, уредник Културне рубрике у Побједи, Министар културе у Влади Републике Црне Горе (1991 – 94.), потпредсједник СО Подгорица, директор Музеја и галерија Подгорице, Секретар за културу Подгорице, директор, оснивач и главни уредник издавачке куће Ободско слово. Био је предсједник Удружења књижевни Црне Горе у више мандата. Члан је Одбора за књижевност ЦАНУ.

Објавио је велики број књига поезије, сатиричне прозе, интрвјуа и есеја као и романе  Систем за навођење, Портрет пјесника са прозним писцем у позадини и Ране десете.

Добитник је Тринаестојулске награде за књижевност (2013). По том основу и статуса Ствараоца од изузетног значаја за Црну гору. Награде „Марко Миљанов“, Награде „Ристо Ратковић“, Награде „Вуко Безаревић“ за сатиричара године. Награде Удружења црногорских писаца за дјецу за књигу године, двоструки добитник награде „Јежа“ за кратку причу, Награде „Типар“, Награде фестивала хумора и сатире у Даниловграду, Награде „Миодраг Ћупић“. Добитник је ордена Министарства културе Русије за културну сарадњу и допринос развоју свесловенске писмености, као и Новгородске грамате. Добитник је Ордена града Барија (Citta di Bari) за културну и књижевну сарадњу.Превођен је на руски, француски, италијански, енглески, шведски, кинески, румунски језик… Живи у Подгорици.

Уљаревић, Радомир (Горња Врбица, Опутна Рудина,1954), пјесник.

Пјесник, есеист, директор и уредник издавачке куће Ободско слово. Књиге пјесама: Мијена, Бритва, Прикупљање података, Примални крик, Преса, Зимски дворац Двострука колевка, Предговор, Говори и чланци, Песме и преводи, Опис, Ни а, Неке ствари и остало, Билећко пророчанство, Школа одучавања, Ноиви чласови….Објављене књиге превода на румунском, бугарском, и словачком језику

Добитник угледних домаћих и међународних књижевних награда („Марко Миљанов“, „Миодраг Ћупић“, „Кондир Косовке дјевојке“, Portile poezii, и других

Члан свесловенске акдемије (Бугарска)

Превођен на руски, македноски, румунски, француски, италијански…

Уврштен у више домаћих и страних антологија поезије

Данило Благојевић, рођен 11.04.1979 у Бијелом Пољу, од оца  Драгана и мајка Пољка рођ. Булатовић, живи и ради у Бијелом Пољу

Завршио основну школу и Гимназију у Бијелом Пољу,

На Београдској Пословној школи дипломирао и добио звање Инжењер информатике – пројектант информационих система,

Овлашћени предавач и испитивач по ЕЦДЛ информатичком стандарду,

Ожењен, отац петоро ђеце,

Од 2012. године запослен  у Социете Генерале Монтенегро банци као лични банкар за привреду,

Мирко Жижић дипломирани инжењер архитектуре, рођен 1972 године  у Подгорици.

Живи и ради у Подгорици, отац је троје дјеце.

Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду, након чега долази у Подгорицу и запошљава се у Дирекцији јавних радова Црне горе, затим као асистент на архитектонском факултету УЦГ(2002-2008), а након тога оснива Самостални пројектантски биро – Студио ЖИ  ЖA.

Као Аутор Главног и Извођачког пројекта и носилац Пројектантског надзора реализовао је, широм Црне Горе,  велики број стамбених и стамбено-пословних објеката, хотела, салон намјештаја Намос, аеродромску зграду у Тивту, дом  здравља  Стари аеродром у Подгорици, спомен комплекс „ Вук Караџић“ у Петњици код Шавника, центар за репродуктивно здравље у Беранама …

Миле Цицмил

Рођен на Видовдан 1965 у Београду, проф. историје и географије и специјалиста струковни инжењер заштите на раду.Бивши резервни официр ЈНА и официр ВРС. Предсједник управног одбора САБОРА СРПСКИХ ПОРОДИЦА. Ожењен, отац три сина, дјед три унука и једне унуке. Аутор пар историографских књига.

Петрушић Рада Миљан, рођен 20.03.1961   у селу Струг, општина Шавник основну школу завршио у  Боану. Гимназију у Никшићу 1975-1979. Правни факултет у Титограду 1979-1983.

Након дипломорања запослио се у Шавнику. У периоду 1989-2006 са мањим прекидом обављао дужност секретара општине Шавник. Уписан у регистар адвоката 07.06.2007 године са сједиштем у Шавнику којом дјелатношћу се и сада бави.Адвокатску канцеларију има у Жабљаку. Ожењен, отац двоје пунољетне дјеце.Национално се изјашњавам као Србин, говорим српским језиком.

Драгутин Будо Новосел рођен је 1954 године у Жабљаку. Завршио је Економски факултет у Подгорици.  Радио је као директор и уредник у кућама:“ Обод“ Цетињеи „Побједа“ Подгорица. Сада је власник издавачког предузећа “Новограф“. Оснивач је и главни и одговорни уредник „ Гласа Жабљака“. Пише поезију и књижевну критику.

Живи и ради у Подгорици.

Дамјан Ћулафић

Рођен је 25. 10. 1988. године у Беранама. Основну и средњу школу – Гимназију завршио је у Беранама. У мају 2011. године дипломирао је на Правном факултету Универзитета Црне Горе,  на којем је завршио и специјалистичке студије, смјер уставно правно-политички, са пр сјечном оцјеном 10 („А“) и стекао звање специјалисте правних наука.

У октобру 2011. године засновао радни однос (као приправник) у нотарској канцеларији нотара Харуна Адровића, у Беранама. Од 01. августа 2016. године запослен у привредном друштву ДОО „ДЕСЕТКА БЕРАНЕ“ Беране

Учесник је неколико међународних семинара и школа, на тему људских права, а на Међународној школи о људским правима, одржаној у Палерму септембра 2014. године, био је један од излагача са рефератом  чија је тема била правна анализа једног од законодавних докумената Владе ЦГ, који би регулисао положај цркве у Црној Гори. Другог септембра 2014. године у Парламенту Европе прочитан је његов извјештај о правном положају Српске Православне Цркве и српског народа и језика у Црној Гори.

Аутор је Јавног става српског православног народа и вјерника, који је, јавно, потписало преко 2.000 православних вјерника Берана, Плава, Андријевице и Бијелог Поља, као апел грађанским властима Црне Горе да се не усвоји предложени Нацрт Закона о слободи вјероисповијести од 2015. године, због националне и вјерске дискриминаторности.

Вршњачки је едукатор у области превенције наркоманије, као и у области политичког система Црне Горе. Члан је редакције „Свевиђа“, листа Епархије будимљанско-никшићке СПЦ.

У јануару 2019. године именован је за главног и одговорног уредника „Токова“, часописа за научна, књижевна и друштвена питања.

На предлог проф. др Драга Перовића изабран је, 2019. године, за члана Матице српске.

Бави се научним радом и преводилаштвом, претежно философије права, са енглеског језика. Његова селективна библиографија до сада броји преко 50 библиографских јединица

Ожењен је, отц двоје дјеце.

Живи и ради у Беранама.

Мр Томаш Дамјановић рођен 1988. године, у Никшићу. Основне и специјалистичке студије завршио je на Одсјеку за историју Филозофског факултета Универзитета Црне Горе, а мастер студије из модерне историје на Институту за друштвене науке Истанбулског универзитета. Тренутно  je студент основних студија на Одсјеку за философију Филозофског факултета Универзитета Црне Горе. Течно говори турски, енглески и руски језик. Учествовао je на неколико научних скупова, посвећених историји Црне Горе/српског народа, а члан je пројекта ЦАНУ („Турски/османски извори за историју Црне Горе“). 

Вишња Косовић

Рођена је 1958. у Брезју,на Мајевици, у БиХ. Кћерка је Михајла и Пелке Давидовић. Гимназију је завршилау Брчком, Филозофски факултет у Београду, а постдипломске студије у Загребу. Од 1984. године живи у Херцег Новом. Професор је филозофије, логике, етике и психологије. Члан је неколико европских асоцијација филозофских удружења, и књижевних удружења. Поред већег броја филозофских и научних радова, објављених код нас и у иностранству, коаутор је и неколико уџбеника из филозофије и логике. Објавила је неколико књига поезије, прича и филозофско-поетских мисли.

Већина њених књига је награђена. Њени радови су превођени на руски, хебрејски, њемачки, француски, италијански, енглески, македонски, бугарски, чешки и пољски језик.Уврштена је у више антологија и зборника код нас и у иностранству.

Добитник је следећих награда:

Милан Лалић, 1996.

Ergebnis, приче, Frankfurt-Maina 2004.

Сребрено галеово перо, 2004.

Кочићево перо, 2005.

Најбољи филозофски афоризам 2011

Унирексова награда Душан Костић, за најбољу збирку поезије 2013.

Видовданска Повеља 2014. За најбољи есеј