Академик о оснивању СПЊегош у Србији: Његош је метафора за укупно српство!

107

Академик Миро Вуксановић о оснивању Српског покрета Његош у Србији: Његош је метафора за укупно српство!

Дошли смо у вријеме када треба штитити таквог пјесника као што је Његош. Не само од напада и одредница на које није никада ни помислио, а камоли заслужио, већ од немара и односа према његовом пјесничком д‌јелу и значају, саопштио је академик и писац Миро Вуксановић објашњавајући разлоге за иницирање Српског покрета Његош у Србији.

Српски покрет Његош требало би да настави традицију истоименог покрета у Црној Гори, који кроз округле столове и манифестације више од деценије његује сећање на Петра ИИ Петровића , као и Књижевног удружења „Његош“, које сваке године одржава манифестацију у част овог пјесника и владике.

Иницијативни одбор за оснивање Српског покрета Његош у Србији састао се у Српској књижевној задрузи, а састанку су поред Вуксановића присуствовали академик и пјесник Матија Бећковић, предсједник Српског покрета Његош у Црној Гори и иницијатор за његово оснивање у Србији Бранислав Баћовић, књижевник Милутин Мићовић, бригадни генерал Михаило Зоговић, управник Српске књижевне задруге Душко Бабић, привредник Ненад Вујановић, професор историје Немања Делић и професор филозофије Часлав Копривица.

„Сагласили смо се о оснивању Српског покрета Његош и предложили да професор Часлав Копривица буде предсједник његовог одбора. Сада предстоји да се успоставе правила, статут, да се покрет региструје и конституишу његови органи“, каже за Спутњик Миро Вуксановић.

Његош се изучава све мање
У Србији од 2005. године постоји Његошев одбор Матице српске чији је Вуксановић потпредсједник, уз Матију Бећковића.

„Црна Гора је коначно добила Његошев дан као државни празник. То је дан културе. Ми овд‌је сваке године 13. новембра, на дан његовог рођења, организујемо у Матици српској одређени програм. Сваке треће године имамо научни скуп посвећен Његошевом д‌јелу. Изашло је пет зборника са тих скупова и ускоро ће и шести“, навео је Вуксановић.

Ове године, када се навршило 210 година од Његошевог рођења одржан је научни скуп „Издања Горског вијенца“, на коме је представљено како је чувени спјев живио од првог објављивања 1847. до данас, његов од‌јек, утицај и значај.

„Испоставило се, бар ја имам такав утисак, да што је више катедри за српски језик, то се Његош предаје све мање. У лектири је симболично заступљен, тако да се Његошево д‌јело губи из средишта пажње као што је, уосталом, и укупна српска књижевност поприлично потиснута данас“, упозорава Вуксановић.

Заборављамо своје претке
Питање како смо дошли до тога да Његоша бранимо од немара није, сматра Вуксановић, само за писце и проучаваоце књижевности, већ и за историчаре, социологе:

„У основи тога је наш однос према традицији, прошлости, цивилизацијском путу који смо прешли. У трци савременог доба човјек види само себе и оно што му је потребно. Заборавља оно што је било раније и одакле се он као такав у овој цивилизацији нашао, ко је за све то заслужан. Није риједак случај да заборављамо своје претке, њихове заслуге, не само у књижевности него у свим областима. У тој немарности се нашао и Његош, иако још увијек постоји од‌јек о њему као водећем српском пјеснику. Међутим, то се не доказује чином онамо гд‌је би требало, у школи, позоришту… Уколико се неподијељено не мисли да је Његош водећи српски пјесник, онда са нама нешто није у реду“ м истакао је он.

Када се тако односимо према Његошу, шта други српски писци и умјетници да очекују, пита се Вуксановић:

„Ту је основа овог покрета – да се, с једне стране, Његош заштити од неправедних квалификација које му се дају и које нису престале и, с друге стране, да се изучава његово д‌јело онако како заслужује. Покрет треба да допринесе да Његош буде више пред савременим свијетом, него што данас јесте“, казао је Вуксановић.

Његошева капела
Оно што је једино живо у разговорима о Његошу, примјећује Вуксановић, јесте однос према његовој капели:

„Стално се говорило о враћању те капеле, срушене седамдесетих година, на Ловћен, али ево прошло је од тада пола вијека. Камен те капеле пренијет је на Иванова корита под Ловћен. То је данас обична гомила камења која зараста и нико о томе не води рачуна. Интересантно да се о томе пола вијека говори, а та гомила стоји као да је горе била направљена нека колиба, а не да је ријеч, у неком смислу, о светом књижевном, поетском камену, који би требало тражити да се врати на своје мјесто, гд‌је га је Његош поставио“, навео је академик.

Вуксановић сматра да не треба рушити маузолеј, који је подигнут на Ловћену:

„Мештровићево д‌јело треба да остане као споменик једног времена, а поред самог маузолеја на врху Ловћена има мјеста за ту скромну, малу капелу, да се у њој поставе Његошеве мошти које су испод маузолејске громаде, у мраку, до којих се једва долази“, указао је он.

Његош метафора за укупно српство
Иницијатор за оснивање Српског покрета Његош у Србији Бранислав Баћовић истиче да ће он имати сличну мисију као у Црној Гори – да се српско етничко биће оснажи духовно, културно и материјално, као и да се српска самосвијест развија и учвршћује на основама д‌јела Петра Другог Петровића Његоша, увјерен да је српска култура јединствена без обзира на државне границе.

Његош се још током живота, када је написао „Горски вијенац“ и „Лучу микрокозма“, утврдио на мјесту објединитеља српске културе на свим прсторима, независно од граница.

„Никада није било спорно да је Његош метафора за укупно српство, али кроз времена све иде таласасто па тако и однос према Његошу. Ми смо сада у кризи у разумијевању трајних националних вриједности и то је онда захватило чак и Његоша. Уосталом, данас се полемише са свим и сваким. Нема недодирљивих ни у једном простору. Данас појединци полемишу са Српском православном црквом, на примјер. Добро је да постоје разговори и да се чује више мишљења, али није добро да се руши оно што је давно установљено као велика вриједност, јер постоји могућност да као народ останемо без духовних и културних вредности. То је врло опасан пут“, закључује академик Миро Вуксановић.

(Спутњик)