21. маја као 20, 22. и 23. маја

Смије ли се, рецимо, овог 21. маја 2021, уз јутарњу лозу рећи: гдје су ти рибари и старе барбе и морски вукови у пругастим мајицама изврснога Николе Маловавића, са сиједим брадама и лулом у зубима? Ти мали од палубе са адмиралским капама, сјећате ли их се?!

Пише: Божидар Ровчанин

Свједоци смо да је свако отварање теме у јавном медијском или политичком, философском простору ЦГ, сваки покушај искреног и непатвореног промишљања, постављања питања, започињања полемике… сасвим непожељан и, на фињака, забрањен.

Одмах се у мртвом мору тоталитаризма било какво проблематизовање тоталитарних тотема, антиикона или фетиша има тумачити као „повратак у деведесете“.
Ко то тако злокобно одговара на здраво дисање ума и здраво провјетравање плућа?! Коме то смета слободно мишљење и незаустављиво говорење?! Ко је то цензор и по рођењу и по убјеђењу?! Ко се то први дотиче забрана када дође у позицију да му може бити?!

То су они којима је затечено стање неправде канон!!! Коме је шарлатанство права мјера савршенога. Којима је кич светиња, којима је црногорски нацифашизам нешто што свим људима свијета нуди довољно буђавих мрвица бајатога хљеба да могу да „преживе“, а само својој камарили заставичара (намјерно изостављам сакралну ријеч „Барјактар“) нуди брда и долине, камење које су пристали да узму ко хљебове. Море које им је постало мајчино млијеко, са којег су протјерали све здраве и преплануле тежаке рибаре који плету мреже и врше, који веслају и пентају у својим баркама, сањају морске лавове, причају са сиренама и златним рибицама. Сви су протјерани, ти домороци који са рива забацују удицу. Смије ли се, рецимо, овог 21. маја 2021, уз јутарњу лозу рећи: гдје су ти рибари и старе барбе и морски вукови у пругастим мајицама изврснога Николе Маловавића, са сиједим брадама и лулом у зубима? Ти мали од палубе са адмиралским капама, сјећате ли их се?!

Гдје су?! Смије ли се поставити то хумано питање које тражи живот, обични и једини прави, мали живот на обали Залива Безбрижности, ћакулања, парлања, подврискивања и беванде?! Или се мора ћутати јер ће они који су забацили своје зградетине на пјену од мора и својим челичним оградама заградили наша пјешчана и стјеновита сјећања на дјетињство, а нашој дјеци будућност, одмах злослутно заграктати: Овај четник нас враћа у деведесете!

Ко нас то учи, какав нас то лукави тоталитариста илити полтрончина савјетује да се манемо прича о Цркви, Маузолеју, Сребреници, Хагу, о Блајбургу и са истока и са западне стране, ратова четрдесетих, јама, јаруга и ждријела, ратова деведесетих и свих ратова којима нас учи учитељица живота. Да манемо се приче о Језику, о поријеклу биолошком и поријеклу имовине, да манемо се приче о било каквом поријеклу било кога и било чега, етимологије и генаологије, прапочетка, Великог бума, Праска, Хаоса или преегзистенције из које смо пали и ми…Којем то креатору смета креационизам кроз вјекове, не би ли се подмукло заштитила еволуција и мајмун.

Не, драги моји грађани ЦГ, свих вјера и нација, гласали смо да се отворена питања не затварају вјештачки, са већ планираним, вјестачким одговорима, синтетичким поклопцима испод којих пари и спрема се експлозија. Гласали да се поред стидно или случајно отворених питања, намјерно отворе хиљаде нових, да овај народ продише пуним плућима и да почне напокон да се смије. Да просјечни ЦГ не буде прекомјерно острашћени и заљубљени, стидни и ћутљиви младић са погледом ка земљици црној који у ваздух диже и себе и своју симпатију, но ослодођени Младожења који јавно, да сви чују, исповиједа несметано своју љубав, афинитете, своје звијезде, претке и идеале! Да нема више намрштених конобара, зловољних позорника, да заборавимо на љекара који је човјекомрзац или васпитачицу којој смета дјечји плач. Отворимо сва могућа и немогућа питања да научимо да причамо и ћаскамо о свему. Да не кријемо једни од других вицеве о Србима, или вицеве о Муслиманима, шале о хрватима или доброћудне ругалице на рачун новопечених прециоза, богатуна и јапија. Распричајмо се како би провјетрило када је већ освјежило. Распричајмо се и разгаламимо се.

Ево, ако је неким граџанистима у ЦГ тога доста, макар Срби ће рећи да им није и да им није могло бити. Дозволимо им, драги граџанисти, ако сте грађанисти!!! Може се причати и док се дјела. Нисмо у логору, другови и другарице. И док се пруга гради, нека се пјева о Тари и Дурмитору! Смије ли се? Смета ли, другови и другарице?!

Ако смо биједног цара разголитили, ко је тај лили што је то што се још не смије, или не може оголити? Отворимо приче и распјевајмо се јер само тако некој причи и приповједању може доћи крај, па макар смо сви Шехерезаде. Само тако ћемо добити „одговор или свету смрт“. Тако ће и онај Творац свега видљивога и невидљивога проговорити кроз нас. Али под условим да се добро, добро, до корица и балчака, до костију и коштане сржи, колективно, заједничарски и национално Исповиједимо. Дакле, причајмо, не заташкавајмо и од пропалих судова и судница, хоби – историчара и пискарала не градимо себи резане ликове, каноне и ауторитете. Канони и ауторитети се доказују кроз резултате и њихови успјеси су веома видљиви и мјерљиви.

Канимо се лажног и празног, мистичног ћутања, неупитних вриједности и апсолутних истина балканскога друштва у транзицији. Манимо се малограђнштине која убија све што штрчи и што ромори.

Причајмо, причајмо и о крађама и прекрађама, о нашим фарсичним изборима, референдумима, о нашим фарсичним животима, фејк одијелима и сурогат идеалима. О нашим первертованим врлинама! Сагледајмо се! Проговоримо о оним силовањима прије тридесет и прије триста година. Причајмо о техникама мучења и на Голом и на Гргуру, о нашим дичним прецима у улози Карађоза, и на Мамули и у Зеници, и у Забели, и у Јусовачи…причајмо о свему. И о главама на копљима и како то Црногорци бацају увис Смаил – агину главу и пуцају у њу ко у грлицу што долетјела да се сакрије, а не да је упуцају. О парчету залогаја у истој торби у којој наш предак носи турску главу. И то је живот.

О ономе што смо радили на бувљацима за једну чрвену. О робљу које смо доводили из Царске Русије!!! Зашто ћутите, Црногорци, како сте јефтино мракове скидали пошто је невоља и лажна Перестројка натјерала аристократију понижених руских земаља да дође у ратнопрофитерску Черногорју! Након двадесет година, иако сте их понижавали, посјетили су вас да вам кажу да су вам браћа и сестре. И били сте им, док их нијесте опљачкали! Црногорци, сјетите се! Не скривајмо се „хуманим“ лажима НВО-а. Причајмо о свему, само се трудимо да не лажемо.

Не плашите се емотивне субјективности, само да се одрекнемо злонамјерне лажи којој је једина намјера да прикрије злочин. А ништа није било тајно да неће постати јавно! Заџаба се пале архиве! И након сасвим спаљених и покланих села, остајала је макар једна колијевка да опрости. Да опрости, али и да исприча, Бога ради!

Изоор: https://www.in4s.net/