“Достојан наш Митрополит Јоаникије“

Милутин Мићовић: “Достојан наш Митрополит Јоаникије и надам се да га благосиљају Петровићи а посебно Митрополит Амфилохије“

Име: 10. 09. 2021 MILUTIN MICOVIC O MITROPOLITU JOANIKIJU;Опис: Достојан наш Митрополит Јоаникије и надам се да га благосиљају Петровићи а посебно Митрополит АмфилохијеТип: audio/mpeg  Преузмите аудио датотеку

“Црна Гора има један подземни базен неслога и тамних и злих сила, који је прокључао у вријеме великог и свечаног духовног догађаја устоличења Митрополита Јоаникија у Трон Светог Петра Цетињског, чиме се показало да је устоличење Митрополита на Цетињу догађај који увијек покреће све силе од оних најтамнијих до сила које се укључе одозго са неба и разријеше ту паклену неслогу. Хвала Богу све се срећно завршило и дај Боже да, са новим Митрополитом, Црна Гора крочи напријед духовно, културно и у смислу бтатске слоге, гдје ће бити мање оваквих тензија и разорних сила“- казао је у интервјуу, који је дао Радију “Светигора“, поводом устоличења свог рођеног брата Владике Јоаникија у Трон Митрополита црногорско-приморских,књижевник Милутин Мићовић предсједник Књижевног друштва “Његош“.

“Митрополит Јоаникије се од Бањана, преко Никшића и Београда поново вратио у Црну Гору гдје је под будним духовним оком свог духовног оца, Митрополита Амфилохија, духовно растао преузимајући велика задужења од Игумана манастира Савина, преко Цетињског Игумана, ректора Цетињске Богословије, викарног Владике на Цетињу помоћника Митрополитовог до Владике Будимљанско- никшићке епархије, која захвата више од половине Црне Горе. Владика Јоаникије је толико тога урадио у овом народу да је народ сам посвједочио колико је он из Црне Горе и из овог народа, колико он значи народу а, с друге стране, колико он смета једном другом дијелу народа који народом не могу ни назвати. Иако су из нашег народа ти људи немају ону народну елементарну ни памет, ни етику, ни природу већ су се окренули против свега свог па и против Митрополита Јоаникија. Достојан наш Митрополит Јоаникије и надам се да га благосиљају Петровићи а посебно наш Митрополит Амфилохије“- каже Мићовић.

Говорећи о својој породици и поријеклу Милутин каже са су Мићовићи два вијека у Бањанима одакле су се доселили из Дробњака.

“Било нас је шесторо дјеце, четири брата и двије сестре. Сви смо били добри ђаци, од родитеља смо наслиједили таленат и за школу и за много тога часног и поштеног. Осјетивши дубљу потребу за својим коријенима мој брат Јован прелази са Философског на Теолошки факултет, што је слично урадио и наш Патријарх Порфирије. Ми имамо неку наслијеђену философску црту запитаности о питањима смисла човјека. То питање је било присутно међу нама од младићког доба. Иако је млађи шест година, увијек сам у њему имао саговорника за битна питања живота. Имао је моју подрушку за монаштво са свим моментима братске жалости с те породичне стране, али је побиједила она духовна подршка према његовом пориву да свој живот осмисли у духовном знаку и да испуни жеђ, одговоривши на питања која је себи пооставио у младости. Да одговори на питања смисла, чојства и духовног усавршавања“- каже Милутин Мићовић и додаје да је Јован, потоњи Митрополит Јоаникије, увијек имао духовну љепоту носећи у себи братску у љубав.

“Задржао је приридност, душевност, осјећај породице, братства, народа, одржавајући дубљу монашку мисао о чистоти и сусретању са благодаћу Божијом“- каже Милутин Мићовић.

Осврћући се на дешавања на Цетињу приликом устоличења нашег Митрополита Мићовић каже да оној другој Црној Гори не иде у главу да су Патријарх и Митрополит на Цетињу своји на своме, већ их сматрају окупаторима, стварајући опсаду Цетиња и дочекујући их на много ружан начин.

“Многи људи не могу да виде оно што је дубље, духовно и имају отпор према свему ,,одозго“. То су људи који би за шаку власти убили и рођеног брата. Овдје се умијешала идеологија подјеле, први пут након турских времена, када су се једни турчили а други остајали у вјери предака својих. Они који себе називају ,,грађанистима“ у свом провинцијалном разумијевању статуса грађанина не прихватају историју, традицију, идентитет и нацију.

Кроз концепт грађанске Црне Горе покушава се уништити српски народ, српски језик, идентитет. Сада је на ред дошла и Црква. Морамо да знамо да је човјек који нема своју историју и наслеђе дошао као нико и ниоткуда“- казао је Милутин Мићовић.

Мићовић се сјетио и своје мајке, блаженог спомена, која је била родом од Копривица.
,,Наша мајка је живот провела у великом напору. Имала је велики порив да школује своју дјецу, док је отац био памтиша и имао природну мудрост, философа по природи. Као такав наш отац није толико цијенио школу, већ је често говорио: ,,Ако се човјек не роди, џаба књиге”. Имао је често главну ријеч у селу и братству. Мајка није ишла у школу али је сама научила да чита и много је вољела да чита. Моја баба, родом од Мићуновића (чији су преци били кнежеви) моју мајку је звала ,,Букваруша“ јер је често читала док је чувала овце. Од кад је Јоаникије отишао у манастир читала је духовну литературу, Владику Николаја Велимировића и Аву Јустина Поповића. Последње године провела је у манастиру Шудикова код Берана уз дивну, пуну љубави, блаженог спомена мати Агннију која је обновила ову Светињу“- сјећа се са сјетом Мићовић.

Он додаје да се, као човјек и као писац ужаснуо када је видио концепт нове Црне Горе прије двадесет година о чему сам написао много и текстова и књига што се касније претворило у стваралачку радост.

“Ја сам метафизички писац, духовно религијске теме су мој домен, тијесно ми је било бити у било којој странци“- каже Мићовић који је концепт овакве Црне Горе сматрао као разарање темеља Црне Горе.

“У изнутра сукобљену Црну Гору умијешали су се неки шири пројекти а на нама је како ћемо се показати. Слободан човјек се не затвара у нацију. Он је надтраста, додајући својој традицији и свом српству оно што прима нешто од Неба. Ми бирамо. Хоћемо ли бити ратници свјетлости или ратници таме.

Постанимо људи способни да одговарамо на питање човјека на земљи. То је формула Петра Другог Петровића Његоша који није остао затворен у племену већ нас је подигао до неба“- каже Милутин Мићовић предсједник Књижевног друштва “Његош“.

Слободанка Грдинић

Извор: https://svetigora.com/