Поезија између метафизичких визија, историјског памћења и савремене побуне

Књига поезије Радомира Уљаревића „Одакле долазиш странче“ коју је на француски превео Борис Лазић – „Etranger d´ou vines-tu“, а коју је у јануару ове године објавила кућа „Slavitude Éditions“ биће промовисана данас, 16. априла, од 17 часова на Сорбони – Bibliotheque Malesherbes. О књизи ће поред Лазића говорити и француски књижевник и критичар Жан-Пјер Симеон (Jean-Pierre Simeon)

Најава за промоцију Уљаревићеве књиге на Сорбони

„Између метафизичких визија, историјског памћења и савремене побуне, Радомир Уљаревић развија густу, ужарену поезију у којој се појединац суочава са рушевинама свијета, историје и језика. Ови текстови преиспитују идентитет, вјеру, насиље, смрт и слободу, у језику који је истовремено тјелесан и визионарски, прожет митовима, ратовима, градовима и тијелима. Глас пјесника иде узводно, колебајући се између трагичне луцидности и пророчких бљескова, између црног хумора и свете озбиљности. Читалац је увучен у универзум у којем свака пјесма ђелује као искушење, откровење или упозорење“, записао је Жан-Пјер Симеон, књижевник и критичар, добитник Велике награде за поезију Француске академије за цјелокупно дјело.

Симеон даље пише, да када отвори збирку пјесама, а то је готово судбина онога ко је много читао, његов први рефлекс јесте да процијени гђе се пјесник поетски налази, односно на кога личи или коме се приклања, какво му је историјско или савремено сродство.

– Међутим, ако, изненада, а то је веома ријетко, пјесме које читам противрјечје тој рутини и чине је неважећом, каква срећа и какво задовољство! То значи да имамо пред собом великог пјесника који је изнутра изумио свој језик и пронашао његово нечувено остварење у ријечима. Управо то искуство имамо када читамо Радомира Уљаревића. Овај пјесник не личи ни на кога. Његове кратке, конкретне, напете пјесме увијек су непредвидиве; говоре о свијету, додуше из мрачног средишта круга у којем се сви налазимо, али изван анегдоте: у самом жаришту искуства и осјећања живог у његовом дивљем и бруталном вртлогу, оне откривају немогућност смисла, а да ипак никада не престају да га траже… – наводи, између осталог, Симеон.

Радомир Уљаревић (1954) рођен је близу Билеће. Пјесник, издавач, културни радник. Његовој поезији посвећене су двије монографије. Добитник је награда УКЦГ (1981), „Кондир Косовке девојке“ (1989), „Кочићево перо“ (1993), „Ристо Ратковић“ (2006), Змајеве награде (2021).