ЧАС СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Никшић: „Час српског језика“ поводом 20 година борбе за име српског језика у Црној Гори
У просторијама Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, у Никшићу, Актив професора српског језика и књижевности из Никшића организовао је „Час српског језика“, поводом двадесет година борбе за име српског језика у Црној Гори, у склопу другог дијела манифестације „Дани српског језика“.
Присутнима су се обратили Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Методије и предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић.
Митрополит Јоаникије је подсјетио да је прошло 20 године од једне велике борбе коју нијесмо изгубили, али која се још води, кроз коју смо много и добили.
– Када је Аустро-угарска монархија окупирала Црну Гору забранила је ћирилицу, а то је био повод да бјелопавлићки професори поднесу оставку, рекавши да је ћирилица жила куцавица српске историје. Када је Италија окупирала Црну Гору прогласила је црногорски језик, али није у томе успјела. Окупатор ће најбоље успјети ако упрегне некога да ради против своје земље да разара своје памћење. Прије 15 година један службеник ми је рекао да из Владе Црне Горе не излази ниједан документ осим на латиници. Систематски се потискивала ћирилица. Власт Црне Горе је успјела остварити оно што италијански окупатор није успио. Ова борба које се води ничим друго него памећу и научним разлозима ће потрајати. Сви они који су ударили на српски језик, ударилчи су на Светог Саву и Његоша, а ту битку лако није добити. Наши професори су сигурно ту битку добили. Од када су никшићки професори устали да бране српски језик, од тада су почеле наше литије, јер је та борба била часна у којој смо однијели бријантну побједу – рекао је митополит Јоаникије, поручивши да су литије стале, али борба за српски језик неће никада.
Манифестација Дани спрског језика
– ФОТО: Жељко Шапурић
Деценијама уназад смо их убјеђивали да постоји српски језик. Ми смо пристали на инструкције и конструкције диктата Непоменика, јер смо видјели да ће нас трајно одвојити једне од других, истакао је епископ Методије.
– Дуго смо увјеравали и себе и њих да смо једно, да смо браћа по крви и лијепом српском језику, чудом се чудећи што се тога не сјећају. Језик памти кад човјек заборавља, језик говори умјесто нас и умјесто њих. Употријебили смо све људске величина од трпљења до поучавања, бивајући непријатни себи и смијешни њима, све упирући у један циљ да се не раздвајамо, изгубимо за корист и интерес злонамјерника, да не оставимо крв своју у беспућу без идентитета, рода и корјена. Немилице смо се излагали суровим и беспризорним хајкама опонената, годинама, деценијама, а вјерујем да то траје и вјековима – рекао је епископ Методије нагласивши да да све извире из једног јединог истог определење, јеси ли за свјетлост или за мрак. Браћо и сестре останимо и будимо људи са звјезданим потребама у временима мраћним.
Манифестација Дани спрског језика
-ФОТО: Жељко Шапурић
Ја сам у животу много више научио од оних који ми нијесу предавали него од оних који су ми у школу предавали, рекао је први човјек никшићке општине Марко Ковачевић.
Манифестација Дани спрског језика
– ФОТО: Жељко Шапурић
– То памћење носим и до дан данас, јер доста људи из тог времена понијело је тај печат и научило ту лекцију коју су нас наши професори научили тада. Увијек када је тешко у овим временима у којима се сада налазимо и оним скорашњим која се била тежа од ових, као буктиња је свијелио лик наших професора. Неки од њих нијесу више са нама, а то је посебно болно што нијесу дочекали ове дане када отпочиње борба за повратак српског језика у Црној Гори – рекао је Ковачевић.
У оквиру програма, своја излагања имали су проф. др Милош Ковачевић са Филолошког факултета у Београду, проф. др Јелица Стојановић са Филолошког факултета у Никшићу, као и Весна Тодоровић и Веселин Матовић, професори српског језика и књижевности из Никшића.
Професор Милош Ковачевић је нагласио да ако не очувате језик не можете очувати себе, то је опште позната истина.
– Идентификација 69. народа у Европи се веже за њихов језик, за 63. народа у Европи идентификациони критеријум је језик. Међу та 63. народа налази се и Српски народ. Двадесети вијек је изњедрио шест нових народа, извојених по вјери од других народа. У Црној Гори се налазимо у једном зачуђујућем контексту, вјера иста, језик исти, а неко хоће да буде други народ. То нема ни у једном од 69. народа који постоје у Европи. Заправо, нема ни једног критеријума који би могао оправдати постојање посебног народа у Црној Гори – истакао је професор Ковачевић.
Професор Јелица Стојановиц је нагласила да двадест је година откад је 27 професора, својим подвижништвом и страдањем за светост српског језика и истине, препознало куда ће тадашњим пројектима режима отићи Црна Гора својом језичком политиком у фалсификатима, манипулацијама, одвајањем Црне Горе од ње саме, од историје, истине, науке.
Манифестација Дани спрског језика
– ФОТО: Жељко Шапурић
– Препознали су то исте године и студенти Одсјека за српски језик и књижевност и данима штрајковали у просторијама Филозофског факултета. Препознало је то у четворо ученика који су ријешили да се не шкољу у школи гдје нема мјеста за њихове професоре. И, ево, та искра гори и данас и гореће увијек, јер другачије не може. У њој је спас суштинске и исконске Црне Горе. Као и у српској православној цркви. Без тога нема исконског и истинског на овим нашим просторима. Али, како у глухо ухо забости нежну (или истиниту) ријеч… Онима који су ријешили да зачепе уши и очи. Ријешили су да се немилосрдно обрачунају са професорима, са историјским континуитетом Црне Горе, највише са самима собом. Професори су оставили пут за све којима је част и чест најваажнија, свима који су на путу истине српског језика, истинског и историјског насљеђа свих простора који су данас у саставу Црне Горе. Као резултат те двадесетогодишње тортуре у ЦГ у уџбеницима је пројектовано све општецрногорско и свецрногорско, несрпско, антисрпско. Примљен је и велики дио кадра који садржаје тих уџбеника дословно и некритички преноси. И дјеца у Црној Гори већ двадест година усвајају и репродикују наметнуто градиво – рекла је Стојановић.
Професор Весна Тодоровиц је казала да за готово двије деценије изопштености, што је дуг период у животу једног човјека, иако у историјском и друштвеном контексту један моменат, често ми је, док сам размишљала шта је узрок и ко је кривац помало неудобног начина на који се одвијао мој живот, око срца бивало топло кад бих се сјетила ове мисли.
– Моје колеге и ја, средњошколски професори разних струка, нас 24 живих и троје, нажалост, упокојених, сви живи пред судом времена и сабрани у нашем лијепом језику који нас је обиљежио, препознао и унио у своју ризницу, данас стојимо усправно, са истом оном одлучношћу и истом вјером да смо имали обавезу и право да се успротивимо једном опасном науму подизања лажи на висину, превредновања свих вриједности, новог читања и тумачења свега онога у чему смо васпитани и образовани, одбацивању традиције, гажењу Устава земље и свих правних процедура, голој сили и небивалој глупости и незнању које се на нас сручило. Као одговорни људи, педагози по звању, не намећући другима своју норму као обавезу, чувајући прије свега достојанство дјеце којој смо били наставници, а онда и достојанство професије и лично достојанство, тадашњем министру просвете Слободану Бацковићу упутили смо почетком школске 2004/2005. године десетак писама указујући на проблем око начина којим се, без икаквог друштвеног договора, без упоришта у тадашњем Уставу, без одлуке објављене у Службеном листу, без икакве консултације струке и науке, декретом, голом силом и идеолошки у школским програмима мијења име наставног предмета Српски језик и књижевност у Матерњи језик и књижевност. Ни на један допис нам вајни министар није одговорио нити нас било када или било гдје позвао на разговор. Као и овај почетак, све касније збивање са преименовањем српског језика, правни оквири, школска пракса, политички договори позиције и опозиције, идеологизовани и лоши уџбеници, духовни инжењеринг, па нажалост и знање које су дјеца могла да усвоје на часовима четвороименог језика, са десеткованом и недовољно тумаченом српском књижевношћу на којој се подучавају, под великим су знаком питања! Коме је одговарало коме одговара овакво стање деконтекстуализације и релативизације свега, ово додатно цијепање ионако поцијепаног малог народа који би, да би опстао на карти земаљских народа треба бити уједињен – рекла је Тодоровић.
Вечерас видим нешто што нијесам видио током ових 20 година, значајно присуство младих људи, а што ме је и највише обрадовало, рекао је професор Веселин Матовић, додавши да је то један од знакова да је наша битка добијена.
– Овај скуп је прије свага да би се опоменули да битка још увијек није добијена нити завршена. Можда тек предстоји битка озбиљна и принципијелна, али битка која ће се водити мало другачије него што се водила до сада. Ако су стручњаци за језик надлежни за језичку норму, онда су ваљда надлежни и за његово име и ваљда норма језика произилази из његовог имена и обратно – истакао је Матовић.
Овај догађај, који се одржава под покровитељством Општине Никшић, Српског националног савјета Црне Горе и Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, окупио је истакнуте личности из области језика, књижевности и културе, указујући на значај очувања српског језика и његовог идентитета у Црној Гори.
Подсјетимо, први дио манифестације „Дани српског језика“, у коме је промовисан број 33–34 часописа „Слово“, одржан је 10. децембра у ЈУ „Захумље“, на Трибини „Свободијада“.
Модератор програма била је Милица Бакрач.