Даниловград да слави свог великог сина

Промовисана књига „Искреник“, портрет пјесника Ранка Јововића

Књига “Искреник“, портрет пјесника Ранка Јововића, аутора Горчина Благојевића, промовисана је јуче (субота), у Даниловграду, у препуној Сали библиотеке Центра за културу. О књизи и о дјелу великог српског пјесника говорили су књижевник Будимир Дубак, професор Веселин Матовић и аутор. Домаћин вечери био је професор Југослав Благојевић, а учесницима су се захвалили Милорад Кадић, испред Матице српске и 92-огодишњи Божидар Павићевић, у име Јовивћеве породице. У програму су учествовали и ученици Гимназије „Свети Сава“ Јана Копривица, Марија Баша, Ђорђе Вујачић и Ирина Влаховић. Међу присутнима су били и владика будимљанско-никшићки Методије и пјесник Бећир Вуковић, који је казивао пјесму посвећену Јововићу.
Матовић је рекао да је Ранко Јововић био и остао, и да ће остати један и непоновљив „тигар међу пјесницима“.
-На свакој књизи – каже Иво Андрић – која значи добро умјетничко дјело могло би се написати: отето од живота, мога и вашега. То би, управо, могло да пише и на насловној страни сваке књиге Ранка Јововића. Заиста, ријетки су пјесници, као што је он, посебно у нашем времену (које већ одавно зову доба пост-истине, а то умногоме значи и доба пост-умјетности), чија је ријеч, свака ријеч коју је записао и објавио, бaш тако: отета од живота, његовог и нашег, и не само што је, као таква, увијек у сагласности са чињеницама и стварношћу, него је, истовремено, јасна и отворена, али набијена смислом и емоцијом, вишезначна и сликовита, што је чини толико самосвојном, да је непоновљива – рекао је Матовић.
Подсјетивши на Бећковићеве ријечи о патријарху Павлу, да је то једини човјек коме смо сви вјеровали да вјерује, Матовић је казао да се нешто слично може се казати и за Јововића.
-То је један од ријетких пјесника коме сви вјерујемо да је пјесник… Благо теби, Ранко Јововићу, чувару сунца у људима, кога има, кога ипак, има- рекао је Матовић.
Будимир Дубак, вишедеценијски Јововићев пријатељ, подсјетио је да су теме једног од највећих бунтовника у српској поезији, биле и остале везане за борбу против неправде нанесене грађанину, али и цијелом једном народу. Тако је било, казао је Дубак, када је Јововић пјевао о промјени имена Немањиног родног града (Подгорице у Титоград), као почетка разисторије.
-Младалачком поезијом Ранка Јововића доминирала је смрт као својеврсни породични усуд безгробности. Тој „болести на смрт“ нема лијека, јер је трагање за очевим гробом безнадежно. Па ипак пјесниково ходочашће ка оном што је смртном оку скривено, цијелог Јововићевог вијека, људског и пјесничког, што је нераздјељиво, не престаје… У страхобној, инферналној поеми о мраку људском Ранко Јововић је испустио крик у књизи „Мрачни хљеб“ (2001). Није то Мунков крик на мосту, већ је то човјек претворен у „Крик који трпи просут по земљи“. А над том „земљом за укоп“ залази сунце, такође претворено у крик – рекао је, поред осталог, Дубак.
Благојевић је позвао Даниловграђане да, макар једном годишње, пригодним програмом одају почаст своме славном сину.
-Надам се да ће се и нове, младе политчке снаге, опасуљити и удостојити да макар одговоре на позив да помогну овакве вечери и пројекте какав је објављивање ове књиге, што сада, нажалост, није био случај. Политичаре сви заборавњају сјутрадан по одласку са функције, а Ранко Јововић „мријет неће док свијета траје“ – рекао је Благојевић.
Он је захвалио организаторима вечери, даниловградском одбору Матице српске – друштва чланова у Црној Гори и Српском покрету Његош на једној, како је казао, од најемотивниј вечери којима је присуствовао.
Предговор за књигу „Искреник“, чији издавач је подгорички „Унирекс“, написала је проф. др Лидија Томић, а умјесто поговора су осврти на лик и дјело Ранка Јововића које су дали Матија Бећковић, Дубак и Матовић. Током наредне године биће објавњен избор из поезије великог пјесника, под називом „Најљепше пјесме Ранка Јововића“. Књига је недавно промовисана на 67. Међународном сајму књига у Београду, а њено штампање помогло је Министарство културе и медија Црне Горе, на овогодишњем конкурсу за стваралаштво.