Патријарх Порфирије: Његош носи крст свог имена хришћанског

Његовa светост Патријарх српски г. Порфирије у уторак вече, 28. маја 2024. године, у Задужбини Илије М. Коларца у Београду, присуствовао је представаљању три зборника о Његошу: Споменица ЊегошеваПедесет година од разарања капеле на Ловћену и Дани Његошеви.

Благословивши скуп Његова светост Патријарх српски г. Порфирије је истакао да Његош превазилази оквире и границе једнога времена, једнога простора и једнога народа: „Његош је епископ, Његош је хришћанин, Његош је подвижник, Његош је мученик јер носи крст свога времена, свога простора и свога народа, али и свога имена хришћанског. Носи крст – значи распет је, не у смислу да му је распеће наметнуто, него у смислу да Он добровољно и слободно себе ставља на крст зато што зна да је крст Христов, крст побједе и васкрсења.“

У својој бесједи Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је говорио о разарању Капеле на Ловћену од стране Аустријанаца 1916. године, као и рушењу 1972. године од стране комуниста, подизању маузолеја и гажењу Његошевог аманета. Казао је да смо склони да повјерујемо да је Његош готово све што ће се догодити са његовим гробом и црквом унапријед видио, али тешко је Његош могао и помислити као човјек да ће његови Црногорци разорити његов храм и под причом, лармом и галамом, да ће испоштовати Његоша са некаквим другим здањем, истовремено уклонити његов храм и погазити његов завјет.

„Одвојити га од Светога храма, одвојити га од светиње, од светости оне светиње којој је он посветио цијело своје дјело, уздижући се до божанске, небеске светости, али и сагледавајући и пјевајући ту светост присутну у нашим животима, у нашој историји, која дјелује и коју сви као хришћани доживљавамо, нарочито кроз поезију сваког побожног ствараоца, а нарочито кроз Његошеву поезију.“

Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је посебно истакао да су против рушења Капеле свој глас подигли не само Црква, српски интелектуалци, умјетници… већ и многи други те да је уочљива надмоћност, идејна предност заступника Капеле над режимским интелектуалцима тога доба који су слиједили Брозову заповјест.

„Осим ове мрачне стране, има и свијетла страна: Капела се жртвовала, она се, као што каже Десанка, на небо вазнијела, она је стекла Небеско дејство, она нас враћа на прави Божији, Његошев пут. Видимо како се обнављају ловћенске капеле не само по Црној Гори, него и по другим српским земљама. Већ су направљене и започете у српској дијаспори, и све их зовемо Његошевим капелама. Иако су посвећене различитим празницима, оне су све по идеји Његошеве капеле и све нас оне враћају Његошу и његовом аманету. Тако се обнавља наша свијест, тако се ослобађамо од погубног дејства лажне религије, односно култа личности Јосипа Броза, која је оставила једну такву пустош и још нам треба времена да се од тога злога Брозовог насљеђа ослободимо, да од њега направимо одлучни отклон и да вратимо Капелу на Ловћен. Да испунимо Његошев аманет и да његове свете мошти сахранимо по његовом завјештању у тој цркви и да се у њој служи Литургија овог и онога свијета, како је он пјевао у Лучи микрокозма славећи Христа Господа: Небо твојом хвалом одјекује, Земља слави свога Спаситеља. Даће Бог, Бог ће благословити, а Његош  ће помоћи“, закључио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

У наставку вечери академик Матија Бећковић је казивао своје пјесме посвећене Владици Његошу, а о Његошу и његовом значају говорили су проф. др Часлав Копривица и др Микоња Кнежевић. Модератор разговора био је др Немања Девић, а архимандрит Стефан Вучковић као и многобројни свештеници и монаси увеличали су овај скуп, преноси Радио Слово љубве.

Промоција зборника је одржана у организацији Српског покрета „Његош“, основаног прије неку годину у Црној Гори, а сада и у Београду.

Весна Девић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *