БРАНКОВИЋИ И ЛИЖИСАХАНИ
Овогодишњи десети „Његошеви дани“ у организацији и идејном концепту Катедре за црногорски језик, Држаног универзитета, само је наставак оне приче која је подијелила Црну Гору по срцу, и изазвала разорне конфликте у култури, а онда у друштвеном и политичком простору. Професорке сa Катедре за црногорски језик, Рајка Глушица и Татјана Бечановић, бивше Српкиње, биле су одане служавке режима Мила Ђукановића, који је све урадио да се унизи, деструише и искомпромитује српско културно памћење у Црној Гори. За почетак је било потребно формално деградирати, српски језик, као носиоца културног идентитета, а његово духовно недоношче црногорски језик, поставити на челно мјесто. У том послу, поменуте професорке одрадиле су врући посао, уз помоћ режимских интелектуалаца њихових колега из иностранства.
Но, ако се црногорски језик, режимском самовољом може попети на челно мјестo и добити суверени статус службеног језика, никаквим државним актом, ни интелектуалним вјештинама, Његош се не може разсрбити, или му срце ишчупати. Али, на томе се може радити континуирано идеолошким тумачењима, намјештеним интерпретацијама, селективним цитатима, и подобним масакрирајућим захватима, како би се од Његоша направило нешто што више није Његош. Tакав обрачун с Његошем, најављује њихова тема скупа: „Култ вође у јужнословенским културама“, – као да је смислила активисткиња Наташа Кандић?
Његошеви дани, у иделошком концепту поменутих професорки, и уз јаку подршку државних институција, управо раде на разарању духовних националних ауторитета, све под маском људских права, слободе тумачења, новог читања и сличних „легитимних“ херменеутичких захвата.“ Наравно и ове професорке и њихове присталице, могу да умисле, под наркозом државне подршке, да раде важан посао и за Црну Гору и за њену новоприхвћену латиничну и либералну културу, не помишљајући да стварају шизофрено стање и у свом духу и у јавном простору Црне Горе. Дубље гледано, могло би се, с добрим разлозима рећи, да је све то удружени подухват инфериорних духом, да освоје неосвојиви врх.
На Његошевим данима не учествују Срби, осим они за које је Његош рекао у Горском вијенцу: Бранковићи и лижисахани.
Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва „Његош“