СПЊегош поводом Дана српског јединства 15. 9.

Поштована браћо и сестре,

У данима када, у складу са традицијом једног народа и једне уставне монархије, британско национално осјећање надраста ово краљевство и неосјетно постаје глобални феномен у ком учествују чак потомци жртава колонијализма, апартхејда и бомбардовања, поглавито у току историјске ироније у којој учествују и Срби, вријеме је да се окренемо себи и са пијететом присјетимо својих династија, од Дервана и Властимировића, преко Немањића, Лазаревића и Бранковића, до Петровића, Kaрађорђевића и Обреновића, своје српске царевине, краљевина, књажевина и жупанија, од прије Косова и након Њега, које не пролази, наших барјака које смо, ако икада, данас обавезни, снагом и ријешеношћу Бошка Југовића да уздржимо високо – на највишим тачкама наших домова. Овим показујемо захвалност нашим неумрлим прецима и поздрављамо надолазећа покољења Србадије која нема краја, али која нема ни мира – расијана свуда око своје косовске колијевке и матице!!!

Ко год помисли да би једнодневним истицањем знакова српског етницитета, културе и традиције, у мјешовитим срединама и заједницама у којима бивствује, могао да повриједи нечија осјећања, онда нека не сумња у своју сензитивност, личну емпатију, сентимент и инстикт. Прије нека провјери намјере онога којем, без правог повода и здравог оправдања, наша другост смета.

Поштујмо себе, јер ће нас само у том личном штовању, штовати и други. Будимо једни уз друге, ма гдје се данас налазили, јер само усправни и јаки, ваљаћемо и својим комшијама. Весели се српски роде, јер си изданак Правде, Јединства, Храбрости и Слободе!