Ако се медвед роди у свињцу…

Ако се медвед роди у свињцу, да ли је он онда медвед или свиња?

Е то је дилема која тишти модерне Хрвате, који би најпре да побију један читав народ зато што је друге вере и да им децу муче и убијају по логорима смрти за децу, па да их све протерају, само да би на крају једног истакнутог представника тог народа стављали као симбол своје геноцидне државе, иако су и њему побили и протерали породицу, рушили родну кућу и споменике, а у Смиљану ни С од Србина више нема. То више није зло, нити глупост, то је потпуно лудило мозга!

Е како се носити са таквим лудилом? Ако га игноришемо, милион пута поновљена лаж постаће истина… И зато морамо да реагујемо сви и на сваком месту, посебно кад нам се зли и тупави лудаци на овакав начин обраћају.

Кад носиш српско име и презиме и кад су ти преци били Срби, а ти данас глумиш већег Хрвата од Павелића, онда си и принуђен да дајеш овакве глупаве изјаве. Знамо сви ако је Турчин крвав до лаката, Потурица је крвав до рамена… И зато се не треба чудити што су највећи јасеновачки кољачи и идеолози мржње према православним Србима били они Хрвати чији су очеви и дедови прешли на римокатолицизам и који су своју мржњу појачавали подсећањем на сопствено порекло.

Прво, шта је то Србија, кад каже да је Тесла кратко био у Србији? Овај плиткоумни мандрил сматра да је Србија ова данашња несрећна авнојевска и преткумановска Република Србија омеђана границама које јој је аустроугарски каплар Јосип Броз Тито одредио. Е па није. Србија НИЈЕ географски појам (за разлику од Црне Горе, Босне и Херцеговине или Македоније) већ је Србија добила своје име по српском народу. Дакле, простор у коме живе Срби и који на њему формирају своју државу, то је Србија названа по Србима—зато се и Република Српска тако зове тј. звала би се Србија да јој дозвољавају или Српска Војводина се звала “Војводина Србија” 1849. године итд. Србија је доста пута мењала границе и само два пута у својој историји је била у стању да већину Срба окупи у своје границе. То што се Никола Тесла родио у порти Српске православне цркве у Смиљану, Аустијско царство, не значи да он због тога није Србин и да припада некој другој државној творевини која данас на том простору постоји. Ако је Србин, рођен од оца Србина и мајке Српкиње на Марсу, не значи ваљда да је он Марсовац!

Никола Тесла је био у Београду једанпут и то је тачно. Али није Србија само Београд. Много пута је долазио у Нови Сад, да не помињемо да му је ујак био митрополит дабробосански СПЦ, а кад волимо модерне државне творевине да помињемо, онда је Тесла најбољи изданак Републике Српске Крајине!

Тесла је сахрањен у Београду (почива, на нашу срамоту, у једној кугли девојачке собе виле Генчић у Крунској улици у Београду коју су комунисти отели породици тенисерке Јелене Генчић да би ту направили Теслин музеј). Све Теслине ствари и заоставштина је у Београду. Иако је Тесла био само једном у Београду, био је примљен како доликује најславнијем Србину.

Пред хиљадама Београђана који су га тог 1. јуна 1892. године дочекали на београдској железничкој станици, Никола Тесла је рекао:

“У мени има нешто што може бити и обмана, као што чешће бива код младих одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми да је то дјело једног Србина. Живјело Српство!…”

2. јуна 1892. године Тесла је пре подне у пратњи министра просвете и црквених дела Андре Николића, примљен уз највеће почасти код младог српског краља Александра Обреновића, Посета је, мимо уобичајеног протокола, трајала више сати. После подне Тесла је обишао Народни музеј и кабинете Велике школе тј. данашњег Београдског универзитета.

У препуној свечаној сали Велике школе, Тесла је одржао предавање студентима и између осталог им поручио:

“Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, гдје се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу Српства у свијету”.

Ове Теслине речи треба сви Срби да знају напамет и да им одзвањају и опомињу јер није лако бити Србин кад нам стандарде српства поставља један Никола Тесла.

Касније је Тесла отишао на банкет приређен њему у част, у Смутековцу, крај Београда где се налазила “Вајфертова пивара” на Топчидерском брду, данас зграда Београдске индустрије пива. На тој гала вечери били су присутни сви виђенији Срби и Београђани, њих око стотину.

Вече је достигло врхунац тек када је устао лекар и један од највећих српских песника, тада већ поприлично стар, Јован Јовановић Змај, који је само због Тесле дошао из Новог Сада. Он је поздравио милог госта песмом “Поздрав Николи Тесли пре доласка му у Београд”, коју је сам изрецитовао. Ганут до суза Тесла му је, још док је Змај читао песму, пришао и пољубио му руку.

Весеље је трајало до један после поноћи, када је Никола Тесла устао и опростивши се од присутних отишао испраћен бурним “живео” и “срећан пут”. Сутрадан 3. јуна 1892. године Тесла је возом из Београда отишао у Будимпешту, а одатле опет у Северну Америку. Тако је прошао први и јединиборавак Николе Тесле у престоници Србије. Јесте обећао да ће доћи још који пут, али, због ратова и свега што му се у животу дешавало, дошао је само у урни да почива у српској престоници.

А то ко је био Никола Тесла и да ли је његова веза са Србима и Србијом иста као и веза Брус Лија са Србијом, најбоље показује оно што је сам Тесла записао 1919. године и објавио у часопису “Електрични експериментатор”. У серији аутобиографских чланака Тесла објављује и једну анегдоту из Париза и тренутак када на питање рецепционара хотела у којем је одсео “која је његова титула“, каже да је “она највећа могућа“. На питање рецепционера да ли је он краљ и која титула је у питању, Тесла је одговорио да је та титула “виша од краљевске— ЈА САМ СРБИН.