Шта је са одговорношћу директорке Латковић…

Пише: Иван Булатовић

Након пада бившег режима, предстоји велики посао исправљања нечасних и срамних радњи које су поједини његови апаратчићи остваривали на терену. Свој наум промјене идентитета овог народа, хтјели су да спроведу и у Даниловграду, а за свој инструмент су се послужили директорком даниловградске Гимназије „Петар I Петровић Његош“, Наташом Латковић, која је била задужена да покрене кампању против српског језика и ћирилице.
Дакле, своју намјеру су хтјели да остваре у Бјелопавлићима, славном слободарском крају, у коме су 14 учитеља 1916. године били спремни живот да дају за ћирилицу и који су због свог непоколебљивог става завршили у аустроугарском логору, уз ријечи:
“Ћирилица је српска историја – артерија, аорта српског национализма, а ми смо спремни да будемо српски учитељи и нећемо да будемо анационални. Да бисмо остали доследни позиву српског учитеља у Црној Гори, част нам је извијестити команду да са овим подносимо оставку на своју досадашњу дужност. Ћирилицом су исписани сви културни трагови нашег народа, а не предавати националну историју значило би одрећи се прошлости, садашњости и будућности!“ Они који су смишљали овај опаки план, нису се постидјели наведених ријечи, нити самог светог Петра Цетињског, коме је ова средњошколска установа посвећена.
Претходници бившег режима, комунисти, иако безбожници, имали су више слуха за оно што је ред, па је куриозитет да је на отварању нове школске зграде даниловградске Гимназије 1984. године присуствовао блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Данило II.

Није случајно што је акценат стављен управо на ову средњошколску установу – ђаци даниловградске Гимназије су се истакли тиме што су, предвођени својим професором господином Југославом Благојевићем, сваке године обиљежавали почетак злочиначког НАТО бомбардовања наше земље. Свој задатак је директорка спроводила ревносно и темељито – сви натписи на ћирилици су уклоњени, а форсирана је шовинистичка антисрпска реторика и измишљени „црногорски језик“. Није презала ни онда када јој је од стране Омбудсмана било наложено да, у складу са Уставом Црне Горе, испоштује равноправност оба писма. У својој партијској загрижености, покренула је дисциплински поступак против професора Благојевића, који се завршио на суду правоснажном судском пресудом, којом је поништено решење о дисциплинској одговорности професора Благојевића и досуђена му је накнада штете.
Ипак, највеће признање борби коју су у очувању ћирилице и спомена на невине жртве НАТО пакта водили професор Југослав Благојевић и његови ђаци било је одликовање златним ликом Св. Петра Цетињског којим га је одликовао блаженопочивши митрополит Амфилохије.
Као што видимо, праведна борба се на крају крунише успјехом.
Питамо надлежно министарство просвјете и министарку Весну Братић:
Шта је са одговорношћу директорке Латковић за њен незаконити рад и партијску агитацију?