Балкан и српско питање у 21. вијеку

У Српској кући одржан округли сто на тему „Балкан и српско питање у 21. вијеку – стање и перспективе“

Велике политичке промјене у Црној Гори, које су дошле усред једне изузетно комплексне ситуације на глобалном нивоу, захтијева ново преиспитивање позиције српског народа у Црној Гори, одмјеравајући је и у једној широј историјској перспективи. Имајући у виду ову проблематику, Српска кућа у Подгорици организовала је 21. новембра округли сто на тему „Балкан и српско питање у 21. вијеку – стање и перспективе”. Учесници скупа били су проф.др Александар Стаматовић,  доц.др Будимир Алексић, Немања Шаровић, др Миша Ђурковић, др Драган Црногорац. Догађај је започео минутом ћутања поводом смрти патријарха српског Иринеја и митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Поздравну бесједу одржао је директор Српске куће Емило Лабудовић, који је казао да овај округли сто има за циљ да иницира конструктиван разговор на ову тему, јер „није српски ћутати о српском питању”, немајући претензије да пружи коначан одговор и суд.

Модератор округлог стола, проф.др Александар Стаматовић, излагао је на тему „Српско питање у Црној Гори након избора 30. августа 2020. године”.

–Дошли смо у ситуацију да је српско питање у Црној Гори било готово затворено, а српски идентитет пред гашењем. Преостала је само Црква па да се оно скроз затвори. Питање је има ли жеље и воље да се српско питање поново отвори. Не заговарам никакав реваншизам, али избаченост из институција система рађа жељу за правдом. Поставља се питање да ли српски народ у Црној Гори има право на правду – казао је, између осталог, проф.др Александар Стаматовић у свом излагању, осврћући се и на задатке који се очекују поводом српског питања након избора одржаних 30. августа и смјене власти.

Тему „Српско питање у Црној Гори након референдума 2006. године” излагао је доц.др Будимир Алексић закључивши:

–Анализа уставно-правног стања и фактичког положаја српског народа у Црној Гори показује да не постоји народ у Европи чија се права тако брутално газе, као што је то случај са српским народом у Црној Гори. Српско питање у Црној Гори на један теоријски утемељен и озбиљан начин покренуто је 2004. године када је у организацији тадашње Српске народне странке организован округли сто на тему „Српски народ у Црној Гори – стање и перспективе” гдје је уз присуство великог броја истакнутих културних, научних, политичких и уопште јавних радника, та тема отворена и гдје је констатовано да су Срби и национални Црногорци два народа и да положај српског народа као и да положај свих националних заједница у Црној Гори треба трајно ријешити, на један уставно-правни начин, како њихов положај не би зависио од тога ко ће бити на власти. Ту је Српска народна странка, а што су прихватиле након Референдума 2006. године и све чланице Српске листе, тражила да се положај Срба ријеши на адекватан начин промјеном Устава Црне Горе. Тражена је конститутивност за Србе, културно-просвјетна аутономија, сразмјерна национална заступљеност у органима државне управе и локалне самоуправе, позиционирање ћириличног писма, као и специјалне везе са Србијом. Власт у Црној Гори од тада па до данас није хтјела да чује за захтјеве Срба. Свако покретање тог питања власт је третирала као деструктивничин. У новим околностима постоје очекивања да ће се положај српског народа промијенити – казао је, између осталог, Алексић.

Присутни су имали прилику да чују још два излагања. Немања Шароцић је говорио о „Српском фактору на Балкану”, а Миша Ђурковић је излагао на тему „Будућност српских интеграција”.

Након излагања свих учесника отворена је дебата.