Капела

Пише: Богић И. Булатовић

До када ћемо се позивати, будући да смо промишљу „смјелога случаја“ и Европљани, на Дантеа и Шекспира, а скакати оро по Његошевом гробу: „Да је проклет ко помјери моје кости“!!! Фиренца није заслужила Онога кога је Равена пригрлила! Можда ни ми не заслужујемо Његоша!

Да је среће, да смо Људи, Митрополији, како доживљавам секуларизам, нису потребни нити адвокатски тимови нити правни савјетници и заступници!!! Да ме погрешно не схвате безбројни, дивни, честити и племенити правници и адвокати који сташе у одбрану своје Душе!!! Знам да је моја опаска утопијска, да се топи и утапа у додиру са стварношћу, нарочито нашом, црногорском!!! Али да је среће, секуларизам би бранио Светињу од себе као што то чини Отац наше Цркве када поштује Ћесара! Отац наш Небески!!!

Нисмо ми одбранили Светиње, већ светиње су одбраниле и бране нас и срећом:

„….Знам, још се из људи нисмо исписали/ А док Тебе има (да) и ја постојим“! Дакле, Светињама хвала што нас има у историји битака и духовности!

„….на оној висини, која је највиша у Црној Гори и од куд се виде понајвише само србске земље и сиње море“…. „То је моја потоња жеља, коју у вас иштем да је испуните, и ако ми не задате Божију вјеру да ћете тако учињет, како и ја хоћу, онда ћу ве оставити пред проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалостнији и ту моју жалост стављам вами на душу“!

„ Али дође тако вријеме када памет зашути, будала“…. Рекло би се, драги наши заштитници људских права и стручњаци за дешифровање гоовра мржње, тешке ријечи које се приписују једном нобеловцу! Више није ни битно да ли их је и гдје изговорио, ова мудрост тако истинито одјекује као ехо неких Његових страница и томова… Да не одлутамо! Зашто помињем Цркву, одбрану, будале и још по нешто?! Јесте да је понављање мајка науке и мудрости, али до када ћемо понављати ријечи Његошеве, до када ћемо печатати Његов аманет, а да из гомиле не чујемо гласове мржње и безумља, каменовање: „Сотоно“! „ Мантијашу“! „ Ратни хушкачу“?!!!

Онај који понавља, Његово Високопреосвештенство, подсјећа нас на завјет и проклетство, а оно што му је дужност, људска и монашка, стигматизује се, осуђује и злонамјерно тумачи. Као да је хтио некога да понизи, увриједи или, не дај Боже, да атакује на мултиетничку, мултиконфесионалну, мултифилозофемску, мултиглупосну бајку и склад. Ваљда, да би нешто било „мулти“ и измијешано, хармонично… мора да буде конституисано, састављено, мора да садржи неке супстанце и конституенте, неке облике и садржаје. Изгледа да у тој чорби која је загорела и дехидрирала има мјеста за све и свакога, у тој „демонократији“ има простора и за нова времена и за обичаје који ће то тек бити, само нема за мишљење, став и обавезу православнога Владике! Само нема за ријеч са трона Митрополије црногорско-приморске, брдске и скендеријске, за Егзарха Трона пећкога и ученика новојављених светогорских светитеља!!! Па добро, да не браним оно што се само брани видиво и невидимо и да не полемишем са оним што је у себи само противурјечно! Да питам само, када је већ до тога дошло, да ли су у обавези ови данашњи грађани ЦГ, ови данашњи ЦГ свих живих и мртвих нација, вјера и језика екумене, да ли су они у моралној обавези да испоштују аманет и умакну љутим коњаницима анатеме Светога Ловћенскога Пророрка, Пјесника, Тајновидца и Началника?!!! Или ће и даље глуматати да то са њима нема никакве везе, да су то све саме измишљотине „некаквог“ Медаковића, Ненадовић и осталих велесрпских агената?

Ето, демократија је потоње уточиште дјелића хуманости и само се на њу још можемо позвати, а што је тужно! Ваљда би било довољно да један човјек, „обични“ човјек нешто каже па да се као друштво позамислимо. Па и када гријеши!!! А не да за научну и предањску истину тражимо мјесто позивајући се на демократију, а не на Човјекољубље, Истинољубље и Правицу!!! На аутохтоно Чојство!!! Да се већ једном људски прихвати чињеница да у ЦГ постоји један народ, уз све поштовање осталих народа и вјера, који има своју традицију, језик, писмо, који има своје сјећање, своје претходнике, своју културу, вјеру и вјерске поглаваре, који се не смије и не може сводити на батал приче и квази мишљења оних који не желе да оперишу чињеницама, већ дјелују из ситносопственичких ровова и бусија. Најлакше је залијепити етикету и рећи „сотона“ за онога који нас опомиње на завјет Светога претходника на којег се сви позивамо, чију породицу често и идеализујемо, чију ЦГ обоготворавамо. Правимо се паметни на мјесту на којем треба да положимо кољена, усне и чело!!!! Поштујућу Његошев завјет, показаћемо колико волимо Вјечну!

Срушили су Аустроугари и власт након ’45. Ми не би да рушимо, већ да врнемо Капелу, ако се икако врнути може! То није пројекат ни Карађорђевића, ни САНУ-а, ни ЦАНУ-а, нити Његовога часнога високопреросвештенства, већ Његошев пројекат који има судбину Скадра на Језерском врху, од 1845. до наших дана! Што не успјеше муње, громови и Аустроугари, успијевало је нама!

До када ћемо се позивати, будући да смо промишљу „смјелога случаја“ и Европљани, на Дантеа и Шекспира, а скакати оро по Његошевом гробу: „Да је проклет ко помјери моје кости“!!! Фиренца није заслужила Онога кога је Равена пригрлила! Можда ни ми не заслужујемо Његоша!

Преузето са сајта https://www.in4s.net/