Јеромонах Пајсије (Ђерковић): Молитвом и постом лијечимо ране

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је у десету недјељу по Духовима, 16. августа 2020. Свету архијерејску литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво манастира, уз молитвено учешће вјерног народа.

Литургијском проповједи обратио се јеромонах Пајсије (Ђерковић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, бесједећи о прочитаном јеванђељском зачалу у коме се говори о исцјељењу младића који је био мјесечар и много пута је падао у ватру и воду.

„Свети Фотије Цариградски објашњава зашто управо Свети апостол и јеванђелист Матеј користи ријеч мјесечар, јер, како каже, није хтио да користи префињени стил у изражавању, већ да јасно саопшти истину, јеванђељску поуку. Он нема за циљ да каже, као што су други тврдили да је мјесец узрочник те болести и да посредством мјесеца пренесу кривицу на Бога Творца све творевине. Ако је Он Творац нечега што је узрочник болести, самим тим Бог је узрочник зла“, рекао је о. Пајсије.

а исцјељење младића, из данашњег Јеванђеља, Господу се обратио његов отац. Он, међутим, није показао само своје невјерје, него, по ријечима јеромонаха Пајсија, своје невјерје хоће да пренесе на апостоле.

„Говори: Доведох га ученицима твојим и не могаху га исцијелити, желећи да каже да су ученици Христови кривци што његов син није могао да се исцијели. Господ каже: O роде невјерни! Докле ћу бити с вама?, потврђујући да је очево невјерје разлог због чега апостоли нијесу могли да исцијеле младића. Господ исцјељује сина и говори да изађе демон из њега, демон излази и он постаје здрав. Христови ученици, апостоли питају, касније, насамо, Господа зашто га они нијесу могли исцијелити. Господ каже: За невјеровање ваше“, бесједио је отац Пајсије.

Навео је да се вјера у човјеку кали и челичи дуго времена, осврнувши се на ријечи Господње: Овај се род не изгони осим молитвом и постом.

„Сјетимо се јеванђељске приче о исцјељењу болесног човјека у бањи Витезди, када Господ каже: Иди и не гријеши више да ти се шта горе не деси. Господ исцјељује овог човјека, а, уједно, говори да без молитве и поста он не може остати здрав, а на другом мјесту у Јеванђељу, када демон напусти неку душу иде и тражи, не налази покоја, он се враћа и проналази ону душу чисту и сређену, доводи још седам других демона, а такво стање у човјеку постаје горе од претходног“, поучавао је јеромонах Пајсије, закључивши на крају бесједе:

„Са молитвом и постом, драга браћо и сестре, ми лијечимо ране своје душе, а они који су здрави чувају своје здравље. Зашто баш молитва и пост? Знамо да је молитва без поста немогућа, а пост без молитве бесмислен. Зато ово двоје чини цјелину, доступно је свима. За молитву није потребно теолошко образовање, ни свештенички чин. Како кажу Свети оци, потребна је искреност и простота срца, а та простота срца је оно за шта наш Владика Николај каже да када дијете трпи неку неправду оно се не свети само, него плаче и трчи својим родитељима, тражећи заштиту. Тако и ми, будући дјеца Божја, увијек треба да молитвом трчимо ка Богу и не само да се молимо за себе, него да се молимо једни за друге“.

Сабрани који посте Великогоспојински пост, а који су се молитвом и исповијешћу припремали, приступили су Светом причешћу.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка