Борби нашој краја бити неће!

Јавну трибину под именом „Борби нашој краја бити неће“ организовао je у четвртак, 02. 07. 2020. Српски покрет Његош у сарадњи са Центром за културу из Плужина.
Састанку су од црквених великодостојника присуствовали игуман пивског манастира Јефимије Шкулетић и никшићки протојереј Миодраг Шујо Тодоровић као и предсједник Општине Плужине Мијушко Бајагић.
Прво се присутним обратио предсједник Српског покрета Његош, Југослав Благојевић. Он је у свом обраћању анализирао тежак положај у којем се нашао српски народ и навео да је основни разлог оснивања покрета потреба за пружањем руке помоћи српском народу који се нашао у немилости актуелне власти наглашавајући велику жртву српског народа у државотворству Црне Горе од које сада није ни име остало.
„Неко паметнији од мене је записао, да је Црна Гора постала држава тек када је Херцеговина постала њен дио. Херцеговина је у Црну Гору унијела свој језик – српски и своју вјеру – светосавску. Сигуран сам да наши славни преци, не би сабљом манули, нити метка опалили да српску Херцеговину прикључе оваквој антисрпској Црној Гори коју је, ма колико то некима боло очи и парало уши, створио и кроз вјекове очувао српски народ и његова МЦП Српске православне цркве“.

Протојереј Миодраг Тодоровић наступио као прави свједок из наведених дјелова говора проф. Благојевића. Он је, као професор српског језика, стао у одбрану свог језика, што је био и једини разлог да му се одузме мјесто у школи. У обраћању протојереј Тодоровић је прво благословио скуп у себи својственом маниру смирења. Наводио је цитате из Љетописа Пивског манастира са завјештањима добротвора тога времена у којим се препознаје потреба дародавца да се архивираним текстом нагласи истина, да даровано имање остаје у власништву манастира ограђујући се од могућности преписивања неком другом, што се данас, на жалост, жели отимачином реализовати.
Доцент др Душан Крцуновић одржао је надахнуто предавање о актуелизацији дјела наших књижевника сходно тешкоћама које су доносиле разне временске етапе на нашим просторима.

„У нашој скорашњој прошлости, у размјерама од неколико деценија, смјењивали су се периоди у којима су наши савременици били, или Бранислав Нушић као наш највећи комедиограф, или Његош као наш највећи драмски пјесник и трагедиограф. Донедавно је Нушић био не само наш савременик, него и „савременији од нас самих“ – како је својевремено примијетио један наш књижевни теоретичар – утолико што је политичка стварност збијала шалу с нама као колективом. Али, ситуација се недавно нагло и неочекивано промијенила, опет не толико нашом вољом колико вољом Његошевог пјесништва којом је највећи српски пјесник поново добио на својој актуелности.“ (материјал овог предавања је под насловом „Дух Његошевог агонизма“ у рубрици БИБЛИОТЕКА у цјелини постављен на нашем сајту)

Музички дио програма обогатили су гуслари Максим Војводић и Здравко Кнежевић, млади фрулаш Радован Сукновић као и мушка пјевачка група КУД-а „ПИВА“ из Плужина.
У лијепо укомпонованом надовезивању улога водитеља програма и читању свог пјесничког слова домаћински су се снашли пјесници Милица Бакрач и Ранко Мићановић.