Посткомунистичка безглавија

„Народ хоће да их збаци, не оружјем, бунама, социјалним немирима, него духовним миром и достојанством, ријечима својих предака, својим ријечима у којима оживљавају њихови преци, које праве смијешном њихову државну силу“

Од

 ИН4С– 03/03/2020 09:25 Посљедња измјена: 03/03/2020 09:26

Пише: Милутин Мићовић

Није само  „великосрпска“ него свеправославна умијешаност у проблеме народа у Црној Гори. Можемо рећи, и није  претјерано, – савремено човјечанство се заинтересовало за случај који се збива у Црној Гори. Осјетило се да се ту нешто важно дешава, за човјека, за  народе. А основно је – народ показује да није глина коју властодршци могу наслијепо мијесити, него је то народ који има своје Лице. Народ који има претке, и народ који хоће да остане и постане човјек.

Да се народ препустио самовољи власти, да је погнуо врат у рамена, да је рекао покорно – тако је, нико се не би окренуо на такав народ. Рекли би – био и не био. Рекли би – један мање. Рекли би – није га никад ни било! Овако су се сви позамислили.

Па и високи амерички званичници – кажу овим нашим плаћеницима, који су продали образ:  Видите шта је то тамо!  Разговарајте са тим својим народом.

Лако је вама „разговарати с нама“, јер прихватате све што вам кажемо. Нама не смијете зуцнути, а хоћете душу на памук  свом народу. Мислили смо да можете да владате тим својим народићем, сад видимо да не можете. Зашта ће те нама, кад ни том својом шаком народа не владате. Него вам је вратио шамарчину, звони вам у ушима. Не знате гдје вам је глава. И нема те је. Не умијете проговорити него наопако.Не чујете шта вам они говоре ни шта вам ми заповиједамо.

Мислили смо да сте неко и нешто, да вас можемо употријебити и против  Руса, а вас хоће да згази тај остатак голоруког народа, за којег сте нам рекли да га више и нема. И ако га има, више у њему нема никаквога отпора.

Довели сте нас у позицију, да бранимо вас од вашег народа, мангупи и полтрони невиђени. Нијсемо имали кад да се вама позабавимо. Ми само уважаавмо оне који су јаки. Морамо да уважимо ваш народ, јер га однекуд уважава цио свијет. Не признава вас више него да вас нема. Постали сте утваре у очима свог народића. Губите нам се с очију!

Нама је лако створити и народ и елиту, кад нам то затреба. Тако им говоре Американци јер су чули незаустављиву вијест која се шири свијетом. Народ хоће да их збаци, не оружјем, бунама, социјалним немирима, него духовним миром и достојанством, ријечима својих предака, својим ријечима у којима оживљавају њихови преци, које праве смијешном њихову државну силу. Која претвара доскорашњег њиховог вођу у глиненог човјека, коме је пропала сва преамбициозна „државотворна“ и аутокефална прича и аргументација, која, како тај балкански народ каже – „не држи гранчина“. Мудар неки народ, као да су и они имали свог Витмена.

Како су они могли да потцијене тај народ толико?

Сад смо дознали да је тај народац старији од Американаца, да су имали јунаке и свеце у десетом вијеку. Да су имали царство у четрнаестом вијеку, да имају народни еп, као што су некад имали стари Грци. Да је царска Русија тај народ држала као најважнији на Балкану. Да је Пушкин пјевао о Њима. И не само Пушкин. Да су имали владике,- пјеснике, јунаке, небознанце  који су и турском царсву и фашистима  доакали.

А нашао се онај клипан комунистички, који појма нема о свом народу, да га уз помоћ крвавих  сјенки Броза и Клинтона понижава и уништава. Иживљавали смо се много над тим народом. Али много мање него њихова власт над њима.  Зато, очекујемо и да нас разумију. Најели смо,  напили црногорску власт, – осилили и пресилили уз нашу помоћ, али сад ћемо их препуштити њиховом народу, нека их бију и понижавају као рођене туђине,  незајажљиве клептомане, који су хтјели безочно да опљачкају и најдрагоцјенију духовну ризницу коју чува тај  народац – као свој образ. Мичите нам се с очију, комунистичка ништаријо!