У Даниловграду одржана трибина „Црна Гора владика и владара Петровића и савремена Црна Гора“
25. октобра 2019. Српски покрет „Његош“ у Даниловграду организoвао трибину „Црна Гора владика и владара Петровића и савремена Црна Гора“
Треба разбити страх од Националног изјашњавања
И даље је нерегулисан статyс Срба у Црној Гори, српски језик и ћирилица су скоро протјерани, култyрно наслеће се отима и негира, Митрополија и епархије СПЦ су изложене притиску, проценат застyпљености Срба у државним органима и службама је на нивоу статистичке грешке – рекао је професор Југослав Благојевић
Српском покрету приступило више од стотину чланова
Више од стотину грађана досад је приступило покрету „Његош“ са идејом да, како се синоћ чуло на трибини, организованој у Центру за културу у Даниловграду, заједно, почев свако од своје породице, утичу на разбијање страха од националног изјашњавања да су Срби.
Нико Србима у Црној Гори не може одузети њихово Црногорство, а обрнуто, иако је неприродно, врло је могуће – поручио је професор Југослав Благојевић.
Он је представљајући Српски покрет „Његош“ саопштио да су многобројни разлози за његово оснивање јер „нико не може негирати да су права Срба у Црној Гори угрожена и то сваким даном све више „.
И даље је нерегулисан статус Срба у Црној Гори, српски језик и ћирилица су скоро протјерани, културно наслеђе се отима и негира, Митрополија црногорско-приморска и епархије СПЦ у Црној Гори су изложене све већем притиску, проценат заступљености Срба у државним органима и службама је на нивоу статистичке грешке – рекао је Благојевић. Зато ћe у наредном периоду СП „Његош“ утицати како би народ који је, како наводи, ову државу стварао кроз вјекове, да у њој и добије заслужено мјесто и буде равноправан са свима осталима који у њој живе.
Поред права Срба, залагаћемо се и за права Црногораца који поштују и слиједе традицију и заоставштину династија Петровића и Немањићiа и као своју прихватају Митрополију црногорско-приморску – рекао је, између осталог, Благојевић.
Како је тема трибине насловљена „Његош и савремена Црна Гора“ проф. др Борис Брајовић за своје излагање био инспирисан питањем шта би Његош данас рекао о нама.
– Дјело, а посебно Његошево, не може се тумачити изван контекста дјела изван умјетничких оквира и облика у које је смјештено, не може се пјесничка ријеч тумачити слободно као неки политички програм, али се могу разјаснити и видјети мотиви, идеје, концепти, који су позади умјетникове потребе да напиште такво дјело… – каже Брајовић.
Он је, између осталог, рекао да су религија и епика два пола једне стварности која су констутивна за идентитет и памћење једног народа, за његову само идентификацију.
– Ми смо као народ, преко словенских учитеља Кирила и Методија постали и остали хришћанска нација. Јеванђелизација је ишла не само напоредо са успостављањем писма и језика, већ су језик и писмо саображавани универзалним порукама и кодовима Светог писма. Наш историчар Радован Самарџић ћe у својој књизи „Идеје за српску историју“ зато и записати да су Срби можда једини народ који је своју историју писао у облику житија владара и црквених поглавара – рекао је проф. др Борис Брајовић.
Он је, између осталог, у свом обраћању навео да је Његош о феномену потурица говорио као о једном не само егзистенцијалном и ургентно важном чину његовог доба, већ као о проблему уопште човјека и човјечанства у онтолошком смислу.
– Потурчењаштво је за Његоша перманентни процес у коме се, како каже Шмаус, изневјерава један општи закон живога подсјећајући на ријечи из „Горског вијенца“: „ђе је је зрно клицу заметнуло, онђе нека и плодом почине“. Зато нам треба ново читање Његоша, не ко риговано, како гласи рецентна парола оног стално активног „Института за подешавање памћења и сјећања’… – закључио је проф. др Брајовић.
Црна Гора луча Српства
Пјесник Милутин Мићовић казао је да морамо примити обавезу, како бити и остати човјек у Црној Гори. Ми који носимо наслеђе Петровића и који смо крштени слободом не смијемо дозволити да се осјећамо инфериорно и немоћно на нешем огњишту и нашем прагу, јер је Црна Гора била луча Српства некада, па се запитајмо зашто она не би била и сада? Ако ћемо бити насљедници наших духовних вођа и лидера онда с њима морамо и можемо све – поручио је између осталог Мићовић.